nekom bi bila prelepa vila//

Sedim sa casom viskija u ruci. Nogu prekonaslona. Obula sam omiljene roze stikle. Znas na koje mislim..?
Samo cekam da se vrati. Razmisljam sta sve hocu da mu kazem. A znam da cimudje, ima da zanemim. Kao i svaki put, zaplacem, nemam sta da mu kazem, i samocutim. Ne zelim da ovaj put bude takav. Uopste. Hocu da mu kazem sve sto imam.Hocu da mu kazem da znam, znam da me je varao. I da ne mogu vise. Hocu da mukazem da sam napokon shvatila, da nista od ovoga ne zasluzujem. Nikome nisamskrivila toliko da sad patim. Ovde sam da bih bila srecna, jer sam mislila dace mi biti bolje. Kao prosli put. Mislila sam da cu kao i ranije, da skacem odsrece svaki put kad dodje kad treba da me pokupi..da idemo negde, dalje od teglupe porodice, od zatvora. Znas i sama kako mi je bilo dok sam bila tamo.Nisam mogla da disem. Nisam bila svoja. Danas, shvatam da nisam srecna. Uprkossvemu sto sam uradila da bih se vratila za Ameriku, kod njega, nisam srecna. Irazmisljam o tome da ga ostavim.

Ti mi falis, da sa tobom pijem kafu, pravim tiegg sendvic, pusimo ko budale, ma sta god da radimo, falis mi..da ti ispricam,da smaknem kamen koji je tako tezak ovih dana, u poslednjih mesec dana. Fali mida ti kazem sta mi smeta, samo tebi mogu. Da pljujem sve koji me nerviraju, da psujemko nenormalna, onako kako ja umem, kad se unesem u neku pricu. Falis mi mnogo,samo da budes tu.

Ni sad nisam sigurna da znam sta radim s njim idalje. Ova veza polako propada. Kraj sam videla tek pre par meseci, kad jepoceo da me iritira i da se ponasa kao dete. Kraj sam videla kad smo se useliliu isti stan, poceli da zivimo zajedno, i provodimo dosta vremena sami, samo oni ja. Tad sam videla kraj, i kad god bih videla nekog drugog lika, pomislilabih, kako bi mi bilo da se jedno jutro pored njega probudim. Ludo.Zaboravno. 

A oboje smo mislili da ce biti divno, i da cemobiti toliko srecni. I da zato trpimo leto odvojeni. Ali kad se desilo. Samasebi nisam mogla da priznam ono sto si i sama rekla. Nismo zaljubljeni kao pre.I uskoro ce kraj svemu ovome. I sta da radim posle? Znas da ne mogu da budemsama, znas da uvek imam nekoga u rezervi.. Sad nemam. Stvarno sam mislila dacemo trajati. I kad mi je rekao, da sve cetiri godine zeli da bude sa mnom, ida me mozda cak i vidi u daljoj buducnosti sa njim. I to mi se svidelo, sta miAmerikanac nudi.

I pala sam na sva ta sranja. I pomislila, deckonije ni lep, niti nesto zgodan, necu imati toliko problema oko riba koje gaspopadaju. A i znala sam sta on misli, mislio je da ne moze bolje od mene. Jamislim da nema takav stav vise. I onda se kajem, sto je do toga doslo. I krivimsebe, i mislim da sam ja nesto uradila da ga izgubim, da mu padne na pamet dabude sa drugom. 

I volela bih da slusam samu sebe, kad god kazem:on je na gubitku devojko, osmeh na lice! Kad vise ne znam sta da mislim..

Cula sam kljuc u vratima, vec na 3. ili boljereceno 5. viskiju, legla sam na kauc, i zatvorila oci. Vec pocela da panicim,sve sto sam isplanirala do tad je izvetrilo, nestalo, i opet ne znam sta da mukazem. Noge su mi na naslonu, i cekam. Osluskujem kako polako ide od vrata kroztrpezariju, pa u kuhinju da ostavi sve sto je doneo, pa onda u wc i onda cujemvrata kako se otvaraju iza mene. On zapazi viski na stolu i casu punu, saledom. Ja skinem cipele, i sednem.

-This is what I do when I'm alone.
-Drink whiskey? Or wear heels.
-Wear heels.

Krenula sam da vratim cipele u orman, i nisamznala sta da radim vise, nisam znala sta da mu kazem. U ormanu sam zatvorilavrata za sobom, skinula cipele, i pocela da lupam glavom. O cemu sam to htelada pricam sa njim? Ne znam. Bilo je nesto o tome kako ne mogu vise? Kako meiritira, kako mnogo prica, i ponekad me nervira kad me dotakne. Kako ponekadpopizdim kad mi kaze nesto, bilo sta. Kako ne mogu da ga slusam kad mi kaze dasam ja kriva za nesto sto je on sjebao. Tako nesto.. Plakala sam neke 3sekunde, kad je on otvorio vrata pitajuci me sta koj kurac radim sama u ormanu.Ostavljam cipele, rekla sam mu, pognula glavu, i otisla u chill room. Samu samsebe stavila u ova govna. Rekla sam mu da hocu da pricamo.

Bilo mi je pozlilo kad mi je M rekla da je culada je bio sa nekom ribom u BR-u, ‘jos odavno’. Zasto mi nije ranije rekla, kozna, i ljuta sam sto mi nista nije pomenula.. Sve dok ja nisam rekla da samsigurna da me je prevario, samo cekam da cujem od nekoga. I dalje cekam.

Uhvatila sam sebe, sinoc kad smo se jebali u kupatilu,kako ga zamisljam sa drugom, kako me vara. Uopste se ne koncentrisem na to stose desava. Jednostavno mi scenariji i lica razlicitih riba koje mozda znam dazive u BR-u, prolaze kroz glavu. I onda posle toga samo pitanje, kako moze?Kako moze da me gleda u oci, i svaki put kad ga pitam jel jeste, da me laze. Ionda pomislim, mozda i ne laze. Al ko je tolika budala da veruje. Kad sam jasigurna.

Plasim se.

Plasim se za sebe, jer sam vezana. Ne mogu dabudem sama.

Zelim da te spakujem kod sebe, u kofer. Dakrenes sa mnom, i vidis sve sto ja vidim, da se smejes kad se i ja smejem. Jerstvarno je divno. Do sad bilo.

Nedostajes mi.